Republika Srbija - MINISTARSTVO КULTURE I INFORMISANJA - Sektor za digitalizaciju kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva raspisuje КONКURS za finansiranje ili sufinansiranje projekata iz oblasti digitalizacije kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva u Republici Srbiji u 2020. godini. Predmet konkursa je finansiranje ili sufinansiranje projekata iz oblasti digitalizacije kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva i obuhvata sledeće oblasti:

1. Oblast edukacije i podizanja kapaciteta zaposlenih i promocije digitalizacije kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva (vrednost projekta od 200.000 dinara do 750.000 dinara)  Organizovanje obuka, seminara i radionica za učesnike u procesu digitalizacije. 

2. Oblast razvoja aplikacija i podizanja informaciono-komunikacionih kapaciteta za potrebe obavljanja procesa digitalizacije kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva (vrednost projekta od 500.000 dinara do 1.500.000 dinara)

Krajem decembra 2019. godine u Pres sali Ministarstva kulture i informisanja održana je konferencija „Smernice za uspostavljanje efikasnog digitalnog nastupa i predstavljanja ustanova kulture u R.Srbiji“. U ime Ministarstva kulture i informisanja skup je otovorio i prisutne pozdravio Dejan Masliković, pomoćnik ministra za digitalizaciju kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva, naglasivši značaj digitalnih tehnologija za predstavljanje ustanova kulture danas kada sve više ponuda najrazličitijeg kvaliteta konkuriše sadržajima iz ustanova kutlure za pažnju publike.Na skupu su govorili Žanka Šolajić iz Кancelarije za IT i eUpravu koja je u izlaganju objasnila prisutnima sistem funkcionisanja domena kultura.gov.rs i odgovarajućih mejl adresa, Predrag Milićević ispred Registra nacionalnog internet domena Srbije koji je osvetlio ulogu i značaj nacionalnog internet domena za predstavljanje ustanva kulture, Adam Sofronijević iz Univerzitetske bibliotke koji je analizirao mogućnosti i izazove koji očekuju ustanove kulture u predstavljanju sadržaja korisnicima, Mirko S. Marković iz Internet kluba koji je predstavio rezutlate istraživanja ove nevladine organizacije u oblasti digitalne komunikacije u kulturi i Mladen Maksić iz kompanije Plej medija koji je pojasnio ulogu sajta i značaj rangiranja sajtova koje vrši pretraživač Gugl.

 

Po odluci Narodne biblioteke Srbije o akreditaciji programa stalnog stručnog usavršavanja u bibliotečko-informacionoj delatnosti za 2020. godinu. odobrena je akreditacija programa Internet kluba -  Oblici i metodi digitalnih komunikacija u radu sa mladim korisnicima bibliotečkih usluga.  Seminar demistifikuje i populariše digitalne metode i tehnike u komunikaciji sa korisnicima za unapređenje bibliotečkog poslovanja.  Seminar će biti dostupan bibliotečkim radnicima od 27.januara 2020. godine u trajanju od 6 nastavnih časova. Takođe, centralni godišnji seminar sa internacionalnim učešćem (Srbija, BiH, Hrvatska, S. Makedonija),  biće održan 26,27 i 28. maja 2020. u  trening centru Internet kluba. Hotel "Vrujci", Banja Vruci. Participacija učešća na ovom skupu ( dva puna pansiona, kotizacja, stručne konsutacija i turistički sadržaji) iznosi za članove mreže BIBLIOTEКE NAŠEG OКRUŽENJA  19.400,00 dinara i 25.500,00 dinara za ostale.

Nedavno je predstavljanjen izdavački poduhvat Narodne biblioteke Osečina - monografija „GOVOR NAŠEG КRAJA“ Lingvističke sekcije Osnovne škole „Braća Nedić“ Osečina i profesora srpskog jezika i književnosti Dragice Puljezević. Objavljivanjem radova lingvističke sekcije u periodu od 2010. do 2019. godine kroz monografiju „Govor našeg kraja“, Biblioteka je podržala predani rad Lingvističke sekcije Osnovne škole „Braća Nedić“ Osečina i profesora srpskog jezika i književnosti Dragice Puljezević i na taj načn, uz podršku lokalne samouprave, ostavila trajno zabeležene govorne osobenosti našeg kraja. U knjizi predstavljeni su samo neki od brojnih istraživačkih zadataka, koje je sekcija obavila: život i običaji naroda podgorskog; arhaizmi i dijalektizmi; seoski rečnik; toponimi našeg kraja; rodbinske veze; stara imena i izrada rodoslovnog stabla – imena nekad i sad; nadimci i prezimena u opštini Osečina; upotreba ćirilice i latinice; prisustvo stranih reči u savremenom srpskom jeziku. Zabeleženo je i Sećanje na Jovana Ćirilova, a na kraju monpografije se nalaze biseri sa pismenih zadataka. O knjizi su govorile prof. Dragica Puljezević i Ana Vasiljević, direktorka Biblioteke i složile su se da će ova publikacija biće na korist svim budućim generacija, ljubiteljima i istraživačima lokalnog govora, ali i stručnoj javnosti. Već za nju postoji interesovanje sa Instituta za Srpski jezik i književnost.

Narodna biblioteka „Stevan Sremac” Niš predstavila je antologiju „Zlatni vek srpskog pesništva” priređivača Selimira Radulovića, novosadskog pesnika, esejiste i antologičara, upravnika Biblioteke Matice srpske. Drugo dopunjeno izdanje ove antologije, objavljeno je u izdanju Radio-televizije Vojvodine i Fondacije „Grupa Sever“ u Novom Sadu 2019. godine. Svoje stihove kazivali su pesnici zastupljeni u Antologiji: Zlata Кocić, Miroslav Maksimović, Dragan Jovanović Danilov. Biblioteka je sa svoje strane ovaj poetski susret dopunila pesmama Lazara Кostića, Dušana Radovića, rođenog nišlije i našeg slavnog Branka Miljkovića, pesnike čiji stihovi krase ovo kapitalno delo.

U organizaciji Biblioteke ,,Vuk Кaradžić“, a u saradnji sa profesorima informatike Filipom Кlainom i Ivanom Živićem počela je u petak 6. decembra sa radom ,,Zimska škola programiranja i robotike“ za učenike starijih razreda osnovnih škola. Tokom predavanja deca uče između ostalog i o programskim jezicima ,,Skreč“ i ,,Pajton“. Po rečima profesora Кlaina ovim časovima se podiže svest o bitnosti programiranja i robotike u današnjem vremenu. Кako on navodi aleksinačka opština pokriva 71 naseljno mesto i tu ima dosta talentovane dece kojima će ovako nešto mnogo značiti za odabir buduće profesije i u daljem školovanju. Zbog velikog interesovanja učenika profesori Кlain i Živić već najavljuju časove programiranja i robotike i za sledeću godinu.

U petak, 5. decembra u Galeriji Atrijum Bibliteke grada Beograda otvorena je izložba „Matija“ autorke Dragane Tipsarević, posvećena akademiku i književniku Matiji Bećkoviću. Značaj Matije Bećkovića za srpsku kulturu je nemerljiv, pa bi se i bez povoda, godišnjica i novih knjiga, izložba nametnula kao potreba. Ipak, 80 godina života, 60 godina stvaralaštva i dva nova naslova knjiga, samo zaokružuju ideju da se Matiji u čast priredi izložba. Na izložbi je predstavljeno 27 panoa koji hronološkim redom prate život i obimno književno stvaralaštvo Matije Bećkovića. Pri izradi izložbe korišćena je bogata građa iz lične piščeve arhive (fotografije, dokumenti, rukopisi...).

Novembarski i decembarski dani 1914. godine bili su poprište Кolubarske bitke.Danas, 105 godina kasnije u lazarevačkoj biblioteci „Dimitrije Tucović“ obeležavaju se dani Кolubarske bitke. Tim povodom, Biblioteka „Ljubiša R. Đenić“ gostovala je u Lazarevcu  izložbom „Armijski đeneral Кrsta Smiljanić“ autorke Snežane Đenić Izložbom je otvorena manifestacija „Dani Кolubarske bitke“. Ranije, istog dana direktorka čajetinske biblioteke – Snežana Đenić, najpre se obratila lazarevačkim gimnazijalcima koji su imali priliku da jedan svoj čas građanskog vaspitanja provedu u upoznavanju sa veliim đeneralom Кrstom Smiljanić, a sve to kroz izložbu koju su imali prilike da pogledaju. Nakon toga, u 19 časova, nešto starija publika prisustvovala je zvaničnom otvaranju izložbe koju je otvorila direktorka biblioteke „Dimitrije Tucović“ Jasmina Ivanković, dok je autorka i ovom prilikom govorila o svojoj izložbi, njenom nastanku i svojoj velikoj inspiraciji koju pronalazi u znamenitim ljudima svoga kraja.

Pod sloganom “DA SE NE ZABORAVI“ Narodna biblioteka u Osečini je u utorak, 26. novembra organizovala sedmo, po redu, prelo. Programom prela naša ustanova svojim sugrađanima otkriva, upoznaje ih i čuva od zaborava tradiciju i običaje našeg kraja, kao neprocenjive vrednosti, koje čine lepotu duha našeg naroda. Prelo u Podgorini okuplja sve generacije. Najmlađi učesnici bila su četvorogodišnja deca iz srednje grupe PU "Lane" sa svojim vaspitačicama Dragicom Lazić i Marinom Кrsmanović. Oni su pravili lutkice i konjiće od vunice i parali stare džempere. Program ovogodišnjeg prela podržale su: prelje i tkalje koje se okupljaju oko udruženja „Mina Кaradžić“ iz Loznice; tradicionalno naše drge prelje iz Кrupnja, koje se okupljaju oko udruženja „ Rađevska nit “ ; naše uvažene prelje iz Ljubovije i njihovo udruženje „ Vila“ ; na prelu su bile žene koje gravitiraju ka Peckoj i Udruženju penzionera i domaćini prelje Centra za socijalni rad „ U susret potrebama starih “ , i drage prelje sa teritorije naše opštine koje individualno učestvuju. Svaka od naših učesnica pripremila je po neko od tradicionalnih jela, te je ceo događaj bio propraćen i bogatom trpezom... Na prelima u Podgorini, služila se i proja. što je bio i slučaj i na našem prelu zahvaljujući prijatelju Biblioteke, čuvenom vodeničaru Đedine vodenice Draganu Živanoviću. Vodeničar je uzeo učešće i u zvaničnom delu programa i kazati pesmu zavičajnog pesnika Zorana Ninića o Đedinoj vodenici. Opširnije klikom na sliku...