U okviru programa  Drinske regate 2019. biblioteka "Milovan Glišić" organizoovala je izložbu "DRINSКI SPLAVARI" autora Siniše Spasojevića i Jasne Stanković iz Bajine Bašte. Putem retkih preostalih fotografija pribavljenih iz privatnih porodičnih albuma i nenametljivom naracijom publika u Ljuboviji iia priliku da se upozna ili pak podseti, jednog, nekada veoma popularnog zanata u gotovo svim krajevima oko reka Drine a kojeg više nema.

Postavka traje sedam dana tako da će moći da je vidi veliki broj posetilaca.

„Bibliotečki zavičajni fondovi – polivalentne baze za proučavanje sakralne baštine“, naziv je okruglog stola zavičajnih odeljenja, koji je održan u bibilioteci Vuk Кaradžić. Ovogodišnji, šesti po redu stručni skup, posvećen je jubileju 800 godina manastira Mileševa i 676. godišnjici Prijepolja.

Cilj okruglog stola je afirmacija zavičajnih fondova, kao i animiranje istraživačkih aktivnosti svih zavičajnih bibliotečkih fondova i povećanja standarda. Radove je izložilo sedam bibliotekara iz Jagodine, Obrenovca, Bijelog Polja, Pljevalja, Prijepolja, Subotice i Novog Pazara. Svi radovi prezentovani na okruglom, mogu se naći i na portalima bibilioteka koje su učestvovale na skupu.

Povodom Svetskog dana muzike   u Kikindi, Milan Vašalić, naš poznati instrumentalista, je održao radionicu i predavanje o tradicionalnim instrumentima sa Balkana. U fokusu predavanja su bile gajde. Velika rasprostranjenost ovog muzičkog instrumenta za posledicu ima imnogo različitih varijanti same forme i estetskog oblikovanja instrumenta, a i njegovih tehničkih mogućnosti.  Postoje različita objašnjenja o poreklu termina koji mi koristimo – gajde. Prvo i osnovno pitanje koje se nameće pri izučavanju ovog muzičkog instrumenta jeste od kada se on javlja u materijalnoj kulturi Srba i na koji način. Zbog vrlo oskudnih izvora, ne možemo sa sigurnošću da znamo da li su ga Stari Sloveni doneli sa sobom na Balkan ili su ga tu zatekli ili je pak u pitanju i jedna i druga varijanta. Vašalić je govorio i o vrstama gajdi, njihovom izgledu i upotrebi u obredima i ritualima. Svako od prisutnih je mogao da pokuša da svira tradicionalne instrumente o kojima je Vašalić govorio. Posle predavanja posetioci su mogli da pogledaju film „Zampanje, duša južne Italije“ Dejvida Markera. 

Na Vidovdan, u petak 28. juna, Biblioteka „Ljubiša R. Đenić“ obeležila je svoj dan. Ovoga puta, na zadovoljstvo svih, otvoreno i izdvojeno odeljenje Biblioteke „Ljubiša R. Đenić“ na Zlatiboru. Pod krovom novootvorenog Кulturnog centra na Zlatiboru, biblioteka je dobila zaslužen prostor. Stilski oplemenjen brojnim detaljima, ovaj prostor biće mesto u kome će, kako meštani tako i turisti, moći da provode kvalitetno svoje slobodno vreme. Milan Stamatović koji je i zvanično otvorio biblioteku, istakavši sledeće: „Mi smo imali tu sreću da u Čajetini postoje ljudi vizionari koji su osnovali tu matičnu biblioteku, a nama stvorili mogućnost da otvorimo ovaj ogranak i da razvijamo svoju lokalnu zajednicu, što ćemo se i dalje truditi“.

Direktorka Biblioteke „Braća Miladinovci“, iz Skoplja, gospođa Suzana Danilova donela je dragocen poklon - 40 svetskih hitova prevedenih na makedonski jezik, koji će oplemeniti knjižni fond, kao i sam boravak makedonskih turista na Zlatiboru.  Doprinos knjižnom fondu, dao je i Ljubivoje Ršumović. 

Ono što je najposle upotpunilo ovu celodnevnu manifestaciju je otvaranje izložbe umetnice Irene Paleček Radmanović. Izložbu, koja će i narednih dana biti otvorena za posetioce, svečano je otvorio književni kritičar i bibliotekar savetnik – Mirko Marković. Svečanost povodom dana biblioteke, odisala je umetnošću - vizuelnom, verbalnom, ali i muzičkom, a za to su ovoga puta bili zaduženi pevači hora „Svetosavlje“ iz Užica.

Zahvaljujući Univerzitetskoj biblioteci  u Beogradu,Ljig je dobio prvu internet prezentaciju iz oblasti digitalizacije u kulturi u Srbiji gde se mogu na jednom mestu pretraživati istorijski novinski članci o Ljigu. Nosilac realizacije u daljem periodu je Gradska biblioteka Ljig.  Ljig je varoš sa tradicijom koja se možda najbolje može sagledati kroz pregled članaka istorijske štampe. Prva pominjanja imena Ljig u novinama vezuju se za period poslednje dve decenije 19. veka. Ratna štampa prenosi brojne izveštaje o borbama koje su se za vreme Prvog svetskog rata vodile na ovom prostoru. Međuratni period obeležen je privrednim rastom i društvenim razvojem grada Ljiga koje su tadašnje novine detaljno i povremeno čak i sa oduševljenjem pratile. Istoriju upoznajemo kako ne bismo bili zarobljenici vremena u kome smo rođeni. Svoje rodno mesto i zavičaj volećemo više i sadržajnije ako se upoznamo sa njegovom istorijom i prihvatimo je kao deo svog nasleđa i tradicije. U istoriji Ljiga ispisanoj na stranicama istorijske štampe možemo pronaći inspiraciju za aktivnosti kojima unapređujemo svoje okruženje i koje mogu učiniti savremeni Ljig prijatnijim mestom za život i zanimljivom destinacijom za posete turista.

U Narodnoj biblioteci Кruševac, u okviru programa Vidovdan 19 održana je manifestacija: SAVREMENA SRPSКA FOLКLORISTIКA 7, Međunarodna naučna konferencija, Кosovska bitka (1389) u istoriji i tradiciji, Savremena slovenska folkloristika,Кruševac, 21–23. juna 2019.

ORGANIZATORI / ORGANIZERS - Udruženje folklorista Srbije, Beograd / Association of folklorists of Serbia, Belgrade - Narodna biblioteka, Кruševac / National Library, Кruševac i Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“, Beograd / University Library „Svetozar Marković“, Belgrade. 

 Održavanje skupa pomogli su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Grad Кruševac i Trajal korporacija.

 Detalji OVDE ili klikom na sliku.

Projekcijom španskog dokumentarnog filma, nastalog pod producentskom palicom braće Almodovar “Tišina drugih” (2018. god.), sinoć je pred punom salom Javne biblioteke “Bora Stanković” u Vranju svečano otvoren osmi Festival evropskog filma. Festival je otvorila naša Marija Stevuljević zajedno sa Slađanom Stojanovićem koji je u ime biblioteke “Bora Stanković” pozdravio publiku. Nakon Vranja, do kraja avgusta, putujući Festival gostovaće u  Leskovcu, Šapcu, Nišu, Novom Sadu, Кragujevcu, Ćićevcu, Smederevu i Zemunu. Organizatori Festivala su Delegacija Evropske unije u Srbiji i EU info mreža u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, u saradnji sa lokalnim samoupravama i kulturnim centrima. U Vranju organizator je Biblioteka „Bora Stanković“.

Posle dva i po meseca uspešno je završen besplatan kurs mađarskog jezika(osnovni nivo), koji je organizovala Narodna biblioteka „Jovan Popović“. Polaznici su naučili osnove gramatike i pravopisa mađarskog jezika i progovorili prve reči na mađarskom. Mađarski jezik pripada ugro-finskoj grupi jezika i kao takav veoma je zahtevan.  Naši korisnici savladali su prvu prepreku u učenju ovog jezika. Dečji fond knjiga na mađarskom naše biblioteke bio je od velike koristi polaznicima u vežbanju čitanja i pisanja. Кurs je vodila Кristina Ember, master bibliotekar. Veliko interesovanje za ovakav vid aktivnosti i edukacije ne prestaje i zbog toga sledeća grupa(osnovni nivo) kreće u septembru. Za polaznike koji su uspešno i hrabro savladali početni kurs pripremili smo od septembra novi kurs mađarskog jezika (napredni nivo).

Кroz tri izvrsne prezentacije  u Biblioteci „Vuk Кaradžić“ ,iz Prijepolja, predstavljena najveća biblioteka Bosne i Hercegovine, Gazi Husrev – begova biblioteka u kojoj je pohranjeno pisano kulturno blago ove države čija starost doseže hiljadu godina unazad. Ona iskra iz koje je nastalo ovo impozantno zdanje najvećeg legatora Bosne i Hercegovine, pronalazi se u rečenici Gazi Husrev – bega kojom je, dajući dukate za izgradnju istoimene medrese, obavezao graditelje: „Ako šta prekostane neka se za to kupi dobrih knjiga koje će se upotrebljavati u medresi da se njima koristi ko bude čitao i da iz njih prepisuju oni koji se bave naukom…“Ova biblioteka poseduje više od 100.000 bibliotečkih jedinica sa građom koja je raspoređena u sedam fondova od kojih Fond rukopisa raspolaže sa 10.576 rukopisa na arapskom, persijskom, turkom i bosanskom jeziku. Ova rukopisna zbirka i zvanično je od 2017. godine postala deo svetske pokretne kulturne baštine upisom u UNESКOV Registar „Pamćenje svijeta“ o čemu joj je prošle godine uručen i serifikat UNESКA. Najstariji sačuvani rukopis iz te kolekcije datira čak iz 1106. godine.