Народна библиотека Крушевац организовала је представљање студије др. Милана Орлића „Андрић, Црњански, Пекић : приповедне структуре српског (пост)модернистичког романа: деконструкција приповедног субјекта и реконструкција фигуре приповедача“.
Милан Орлић је књижевник, филозоф, научни истраживач. Докторирао је на Универзитету Монаш у Мелбурну темом The Narrative Structures of the Serbian Postmodern Novel: The Disintegration of the Narrative Subject and Re-construction of the Narrator Figure.
Аутор је представио истраживање које анализира кључне типолошке карактеристике модерног романа српског (и југословенског) канона у ХХ веку, на примерима дела три његова главна представника који повезују период модернизма и постмодернизма: Иве Андрића, Милоша Црњанског и Борислава Пекића.
Типологија је заснована на разматрању битних карактеристика приповедних структура, жанрова, историјских контекста који – књижевно, филозофски и социо-политички – мапирају поетику (пост)модернистичког романа као еволуцију и апотеозу модернистичке поетике.У уводном делу предавања било је речи о претходницима (пост)модернизма у XIX веку, са посебним нагласком на делима Јована Стерије Поповића и Ђорђа Марковића Кодера, о метанарацији као структурној техници жанровске хибридизације (есеја, дневника, путописа и романа), затим о филмском наративу лирског и/или приповедног субјекта у Дневнику о Чарнојевићу.

Посебна пажња је обраћена на поглавље из књиге Андрићева нова текстуалност. У уводу је фрагментизација или деконструкција приповедног субјекта и конституисање уметнутог текста, ка иновативном фрагментизованом приповедачу. Деконструкција приповедног субјекта у Травничкој хроници изведена је приповедање уметањем текста-у-текст.
Аутор је представио четири модела приповедних структура које формирају део типологије свропског и српског романа, пре и у доба постмодернизма. „Линеарни приповедни модел – традиционални модел (пример: бајке, Илијада и Одисеја); модел слојева са нивоима (и/или слојевима) наратива – овај модел се заснива на теорији слојева Романа Ингардена и теорије квазиреференцијалности Патрише Во. Пример за овај модел су сви модернистички и постмодернистички наративи, који се заснивају на начелу метанаративне интерполације, приповедног уметања текста-у-текст. Трећи пример је модел отворене структуре према Женету, Кристевој, Еку, Баловој, Шмиду, Владив-Гловеровој. Сви (прото)модернистички, модернистички и (пост)модернистички текстови, укључујући дела Андрића, Црњанског и Пекића, разматрана су у овој студији. Четврти је модел постнаратора или компас ауторског/читалачког дискурса према Барту, Дериди, Роб-Гријеу, Шенбергу (примери Француски Нови роман, Павићев Хазарски речник).“
Поводом Националног дана књиге који се обележава 28. фебруара Библиотека „Милован Глишић“ у Љубовији, организује изложбу „БОЖАНСКО НАДАХНУЋЕ-МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ“. Поставку сачињавају факсимил Мирослављевог јеванђеља, који су откупиле највеће библиотеке и...
Матична библиотека „Љубомир Ненадовић“ Ваљево је расписала фото-конкурс СЛИКЕ ГРАДА 365, у циљу откупа фотографија за попуњавање збирке визуелне некњижне грађе у завичајном фонду, а које ће представљати документарно сведочанство...
Дванаеста сезона радионица „Зимовање у библиотеци“ у Ваљеву, започела је новим програмом, „Читам ти причу“. Малишани и библиотекар су, током пријатног дружења у Музеју завичајних писаца, читали приче и...
Од како нас је нас је у 75. години напустио наш велики пријтељ и подршка у активностима овог пројекта, књижевник, Радован Бели Марковић, сваког дана, сви то са сетом...
На дечијем одељењу Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" реализована радионица у оквиру пројекта "Словарица", предшколске групе из ПУ "Радост". Библиотекари су искористили прилику да деци представе и заједно са њима прочитају...
Бројеви "Народних новина" из Ниша у периоду 1949 - 1979. сада си доступне преко сајта Народне библиотеке "Стеван Сремац". Такође, овде је могуће "прелистати" и неке бројева нишких листова...
Библиотека града Београда Жири за Награду „Душан Радовић“ за књижевност за децу и омладину, у саставу: Милош Радовић, проф. др Зорица Хаџић и проф. др Зорана Опачић, на састанку одржаном 17....
Библиотека града Београда Од петнаест наслова који су у ужем избору за Награду „Београдски победник“ за роман године, жири у саставу др Предраг Петровић, др Слађана Илић, др Петар Пијановић, др...
Библиотека у Малом Црнићу основана је 1879. године. Током свог постојања мењала је назив и функцију, почевши од назива „Дружбена читаоница” са неколико десетина књига до садашњег ‒ Библиотекa „Србољуб...
Наградни ликовни конкурс „Мој омиљени књижевни лик“ у знак сећања на колегиницу РАТКУ ВУЧКОВИЋ, који организује Народна библиотеке Ужице, ушао је у финале. У уторак, 21. децембра 2021. године, у...
Седамнаест средњошколаца, ученика суботичке гимназије „Светозар Марковић”, Политехничке и Средње медицинске школе, успешно је решило онлајн упитник и пласирало се на други, регионални ниво квиза за подстицање читања и креативности...
У биоскопској сали библиотеке у Љубовији изведена је позоришна представа „Десет напрема један“ по тексту и режији познате глумице Татјане Кецман. Један од разлога зашто је представа ‘Десет напрема један...
У организацији Народне библиотеке Смедерево, Удружења параплегичара Смедерево и Центра за самосталан живот, на Позајмном одељењу Библиотеке, одржан је хумористички кабаре Миодрага Стошића, под називом „Први алцхајмер заборава нема“. Медијатор програма...
Алексиначка Библиотека „Вук Караџић“ у сарадњи са шаховским клубом „ Лав“ одржава бесплатну школицу шаха. Полазници школице шаха су деца предшколског узраста и ученици од I до IV разреда...
Библиотека у Љигу обележила је ДАН ОПШТИНЕ јединственим електронским издањем. У едицији "Грађани пишу" објављуене "Песме о рату" Драгана Јовичића. Збирка садржи преко двадесет песама писане од седамдесетих...
У години која је на измаку, Народна библиотека „Др Ђорђе Натошевић“ објавила је неколико наслова. Чудесни свет поезије инђијске песникиње и професорке музичке уметности Миреле Јаковљевић сакупљен је у два овогодишња...
Народна библиотека ,,Бранко Радичевић” је отворила Фестивал манифестација општине Оџаци. Директорица Биљана Златковић је промовисала Хаику фестивал као најстарију и најзначајнију манифестацију наше општине, која има међународни карактер. Присутни су...
Књига Благоја Борислава Пешића:„Лонг Плеј”, биће представљена 3. 12. 2021. године, са почетком у 18 часова у новој читаоници Градске библиотеке Суботица. Књига„Лонг Плеј - забелешке у времену”је монографија фотографија...
Народну библиотеку „Стеван Сремац“ посетио је нови директор Француског института у Србији, господин Станислас Пјере са сарадницом Моником Дамњановић, руководиоцем Француског института у Нишу. Овом приликом разговарали су са директорком...
Поводом “Вукове недеље” и наступајућег јубилеја 235 година од рођења Вука Стефановића Караџића, библиотека “Вук Караџић” Алексинац расписује литерарни конкурс за ученике основних и средњих школа са територије општине Алексинац...